Lea Bažon, učenica drugog razreda jezične gimnazije, je u subotu 1. lipnja 2019. godine na književno-recitalnoj manifestaciji Pićonski feroli i feralići osvojila drugo mjesto za pjesmu Neki. Čestitke Lei i mentorici Sanji Depikolozvane.

Uz nagrađenu, pročitajte i pjesme Jubav mora i Nonina predika...

Neki
Treba mi neki,
neki s kin
ću se veselit,
neki s kin
ću žalosna bit.
Neki za kega
ću se molit,
neki za kega
ću vajka tu bit,
neki ki me
nikad neće puštit,
Neki ki će
me za ruku držat,
neki kemu ću
sve svoje dat,
neki poli kega
ću mirnije spat.
Reči mi,
ti ki čitaš ovo,
si ti taj neki?
Biš rad bit
taj neki?
Aš ku ja,
sve ča moraš storit
je samo moj bit.
S menon se veslit,
s menon žalostan bit,
za mene se molit,
vajka tu za mene bit,
nikad me puštit.
Za ruku me držat,
poli mene mirnije spat
i sve mi svoje dat.

Jubav mora
I eko me tu,
pokle sega,
na kamigu,
more i ja.
Ja gledan va more,
a more va mene,
a opet ko da si
nimamo niš za reć.
Nanke mu niš reć
ne rabin.
Ono mi je tu,
samo da volit ne pozabin!
Ono mi vajka
to pokaže,
kad z vali
poljubi svoje mirne plaže.
Kad mi svojin šumon reče:
„Na ono lipo pensaj,
da ti to zeme,
nikemu ne daj.“
Kad mi svojin mirison
zagrljaj da
i sve one grde misli
splaši ća.
Baš zato moren
na oven kamigu
mirno sedit:
more će gledat va mene,
a ja va njega
i nikad ča je jubav
neću pozabit!

Nonina predika

Još sad se domišljan
kad san kako mića
mešto zafraškala,
nona bi bila tu
i zajno
mi prediku dala.

A ja bin je vajka svojin
velikin očima gore gledala
i molila se da se ne
jadi preveć.

Vajka je prediku finjevala
s onin svojin:
„Ma ča zidu govorin?!“.

Onda bin joj se s ono malo
zubi nasmijala
pa bi popuštila
i mojin se munadama
skupa s menon
smijala.

Da ću opet sejno napravit,
obadve smo znale,
ma nismo na to pensale,
dok smo te male momente
skupa sa smihon krale.